Visina penzije

Opšti bod: 1.674,67 RSD

Penzija se ne određuje kao procenat poslednje zarade. Računa se po bodovnoj formuli sa tri činioca, i svaki od njih ima svoju gornju granicu.

Visina starosne penzije određuje se po bodovnoj formuli. Ona ima tri činioca i nijedan od njih nije poslednja zarada:

penzija = opšti bod × lični koeficijent × godine penzijskog staža

Opšti bod

Opšti bod je isti za sve korisnike i trenutno iznosi 1.674,67 RSD (od decembra 2025.). Objavljuje ga Republički fond za PIO, a ne Službeni glasnik — zakon za ovu vrednost ne propisuje objavljivanje u glasilu. Zato se izmena prati na sajtu Fonda. Opšti bod se usklađuje istim procentom kao i penzije.

Lični koeficijent

Lični koeficijent izražava odnos vaših zarada prema republičkom proseku. Za svaku godinu staža počev od 1970. utvrđuje se godišnji lični koeficijent kao odnos vaše zarade prema prosečnoj zaradi u Republici za istu godinu; lični koeficijent je prosek tih godišnjih vrednosti.

Godišnji lični koeficijent ne može biti veći od 5.
Lični koeficijent za ceo radni vek ne može biti veći od 3,8. Ta gornja granica je ujedno i ono što određuje najvišu penziju.

Godine penzijskog staža

U formulu ulazi penzijski staž, sa gornjom granicom od 45 godina. Ženama se staž u obračunu uvećava za 6%, ali samo do 40 godina — uvećanje ne teče preko te granice.

Zašto se ranije zarade ne „revalorizuju”

U mnogim sistemima se stare zarade prevode u današnji novac po objavljenom indeksu. U Srbiji takvog indeksa nema — i to nije propust nego posledica same formule.

Valorizacija — mehanizam je u samoj meri, ne u indeksu

Srbija ne objavljuje valorizacione koeficijente. Ranije zarade se nikada ne prevode u današnji novac, jer je svaka godina već izražena u jedinici koja ne stari: godišnji lični koeficijent je ODNOS vaše zarade prema republičkom proseku iste te godine. Prevođenje u današnji novac dešava se jednom, na kraju, kada se lični koeficijent pomnoži važećim opštim bodom. Sama reč „valorizacija” se u zakonu ne pojavljuje.

Najniža penzija

Najniža penzija nije jedna: propisuje se posebno po kategorijama osiguranika.

Kategorija	Najniži iznos	Zakonska osnovica
Zaposleni i samostalne delatnosti	31.092,11 RSD	11.447,81 RSD
Poljoprivrednici	24.443,91 RSD	9.000,00 RSD

Kolona „zakonska osnovica” je iznos od koga lanac usklađivanja polazi; iznos koji se danas isplaćuje rezultat je svih docnijih usklađivanja.

Najniža penzija u kategoriji zaposlenih ima i relativnu donju granicu od 27% prosečne zarade bez poreza i doprinosa. Ako je najniža penzija koja je stvarno isplaćivana tokom prethodne godine pala ispod 27% prosečne zarade bez poreza i doprinosa iz te godine, od 1. januara tekuće godine vanredno se uvećava za onoliko koliko je potrebno da se taj odnos uspostavi.

Najviša penzija

Zakon ne propisuje maksimalan iznos penzije u dinarima — on ograničava ulaz. Pošto lični koeficijent ne može biti veći od 3,8, najviša penzija je ono što taj ograničeni koeficijent daje pri punom stažu od 45 godina: 286.368,57 RSD.

Usklađivanje penzija

Penzije se usklađuju jednom godišnje, počev od penzije za decembar. Formula po kojoj se usklađuje bira se prema makroekonomskom pokazatelju — udelu penzija u bruto domaćem proizvodu:

Pokazatelj je procentualno učešće isplaćenih penzija i novčanog dodatka u prvom objavljenom bruto domaćem proizvodu za posmatrani period — prvo i drugo tromesečje tekuće godine i treće i četvrto tromesečje prethodne. Učešće utvrđuje i objavljuje sam Fond, na osnovu sopstvenih podataka o isplatama i prve objavljene procene BDP-a republičkog zavoda za statistiku, i to utvrđivanje je konačno.

Udeo u BDP-u	Formula usklađivanja
do 10%	kretanje prosečne zarade
10% – 10,5%	50% kretanje zarada + 50% kretanje cena
preko 10,5%	kretanje potrošačkih cena

Poslednje primenjeno usklađivanje iznosilo je 12,2% od penzije za 2025-12. Izmereni udeo bio je 9,98% — ispod prvog praga, pa je usklađivanje jednako kretanju prosečne neto zarade.

Vanredna usklađivanja

Pored redovnog usklađivanja, penzije su vanredno uvećavane posebnim odredbama:

2022-11 — 9% (ZPIO čl. 80v)
2023-10 — 5,5% (ZPIO čl. 80g)

Da li se penzija oporezuje

Na ovo pitanje ovde nema konačnog odgovora, i to je namerno. Pretraga Zakona o porezu na dohodak građana daje sledeći nalaz — ali sam nalaz ima granicu koju navodimo odmah ispod njega, umesto da je prećutimo.

Nalaz: nijedna odredba ZPDG ne oporezuje penziju izričito

Zakon o porezu na dohodak građana nabraja vrste prihoda koje oporezuje — zarada, prihod od samostalne delatnosti, autorska prava i prava industrijske svojine, prihod od kapitala, prihod od nepokretnosti, kapitalni dobitak i ostali prihodi. Penzija nije nijedan od njih, pa je ni spisak oslobođenja ne pominje.

Zašto ovo nije potvrda da penzija nije oporeziva

Stavka „ostali prihodi” nije zatvorena lista: zakon je uvodi rečju „а нарочито” i završava opštom odredbom koja obuhvata sve druge prihode koji nisu oporezovani po drugom osnovu niti izuzeti. Zato odsustvo penzije sa svih nabrajanja samo po sebi nije dokaz da penzija nije oporeziva. Pitanje bi rešilo mišljenje Ministarstva finansija ili objašnjenje Poreske uprave koje penziju izričito svrstava unutar ili van te odredbe; nijedno u ovom istraživanju nije pročitano. Zato ovde stoji nalaz, a ne tvrdnja — i zato ne preuzimamo formulaciju, čestu na drugim sajtovima, da je penzija oslobođena poreza.

Prosečna penzija — za orijentaciju, ne za obračun

U 2026-05 prosečna penzija iznosila je 56.846 RSD, kod 1.663.989 korisnika. Prosek obuhvata sve korisnike Fonda — starosne, invalidske i porodične penzije, u kategorijama zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika. Zato nije merilo za pojedinačan slučaj: ne kaže ni koliku penziju ima neko sa vašim stažom, ni koliki je prosek same starosne penzije.