Porez na kriptovalute u Srbiji
Stopa 15%Kapitalni dobici od prodaje, swap-a ili plaćanja kriptovalutama oporezuju se po stopi od 15%. Izračunajte porez na vaš kripto dobitak i naučite kako se prijavljuje obrazac PPDG-3R. ZPDG predviđa posebne pogodnosti za dugoročno držanje i reinvestiranje — proverite aktuelan tekst zakona ili konsultujte poreskog savetnika. Ažurirano: maj 2026.
Kalkulator poreza na kripto kapitalni dobitak
Iznos u RSD koji ste platili za kripto u momentu kupovine. Za swap — koristite RSD vrednost tokena na dan zamene.
Iznos u RSD koji ste dobili u momentu prodaje, swap-a ili plaćanja
Posebne odredbe ZPDG-a (dugoročno držanje, reinvestiranje)
ZPDG predviđa zasebne pogodnosti za držanje digitalne imovine preko 10 godina, kao i za reinvestiranje sredstava od prodaje u kapital privrednog društva rezidenta. Ova dva mehanizma su različita i kalkulator ne računa njihovu primenu — pre prijave proverite aktuelni tekst ZPDG (Službeni glasnik) ili konsultujte poreskog savetnika.
Porez na kapitalni dobitak
60.000 RSD
Neto dobit nakon poreza: 340.000 RSD
Detaljan obračun
Procena, ne pravni savet
Kalkulator pruža orijentacionu procenu prema Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakonu o digitalnoj imovini (maj 2026). Ne predstavlja pravni ni poreski savet. Pre podnošenja prijave obavezno se konsultujte sa ovlašćenim poreskim savetnikom ili računovođom — naročito kod složenih DeFi, mining i staking pozicija, kao i pri prebijanju gubitaka.
Kako Srbija oporezuje kriptovalute
Pravni okvir: tri zakona koji se preklapaju
Oporezivanje kriptovaluta u Srbiji uređuju tri zakona koji se primenjuju zajedno. Zakon o digitalnoj imovini (Sl. glasnik 153/2020) definiše pojam digitalne imovine i razlikuje virtuelne valute (kriptovalute) od digitalnih tokena. Ovaj zakon postavlja regulatorni okvir, ali sam porez uređuju druga dva propisa.
Zakon o porezu na dohodak građana (ZPDG) u članovima 72-80 propisuje porez na kapitalni dobitak po stopi od 15% na razliku između prodajne i nabavne cene digitalne imovine. ZPDG takođe pokriva oporezivanje rudarenja i staking nagrada kao prihoda od samostalne delatnosti.
Zakon o porezu na imovinu uređuje poreze na poklon i nasleđe — uključujući situacije kada se kripto prenosi bez naknade na drugo lice, ili nasleđuje od preminulog.
Stopa 15% i posebne odredbe za dugoročno držanje
Osnovna stopa poreza na kapitalni dobitak od kriptovaluta iznosi 15%. Osnovica je razlika između prodajne i nabavne cene, izražena u dinarima na dan svake transakcije. Ako ste kupili 1 ETH za 200.000 RSD i prodali ga za 350.000 RSD, oporezivi dobitak je 150.000 RSD, a porez 22.500 RSD.
Zakon o porezu na dohodak građana (ZPDG) predviđa posebne pogodnosti za dugoročno držanje digitalne imovine (preko 10 godina od dana sticanja), kao i zasebnu pogodnost za reinvestiranje sredstava ostvarenih prodajom u kapital privrednog društva rezidenta ili investicionog fonda u zakonom propisanom roku. Ova dva mehanizma su različita i lako ih je pomešati. Pre prijave proverite aktuelni tekst ZPDG (Službeni glasnik RS / paragraf.rs) ili konsultujte licenciranog poreskog savetnika — naročito ako se oslanjate na neku od ovih pogodnosti za smanjenje poreske obaveze.
Za razliku od dohotka od zarada, kapitalni dobici od digitalne imovine ne ulaze u osnovicu godišnjeg poreza na dohodak za prelazak praga od preko 5 miliona RSD — oporezuju se isključivo po sopstvenom režimu kapitalnih dobitaka.
Šta se smatra realizacijom (oporezivim događajem)
Realizacija je trenutak kada se nematerijalizovani dobitak pretvara u oporezivi. U slučaju kriptovaluta, realizacija nastaje:
- Prodajom za fiat — bilo da je RSD, EUR, USD ili bilo koja zvanična valuta. Berza ili peer-to-peer ne menja stvar.
- Swap-om jednog tokena za drugi — npr. ETH → BTC, SOL → USDT. Razlika između RSD vrednosti tokena u trenutku zamene i njegove izvorne nabavne cene je oporeziva.
- Plaćanjem robe ili usluga kriptom — i online i fizičkim trgovcima. Cena robe u RSD postaje "prodajna cena" upotrebljenog kripta.
- Konverzijom kripta u stable-coin — i ovo se tretira kao swap, čak i ako stable-coin nominalno prati USD.
Šta NIJE realizacija: prosto držanje (HODL), transfer između sopstvenih novčanika, prebacivanje sa berze na hladni novčanik, mining bez prodaje iskovanog kripta, lockovanje za staking bez prijema nagrada. U svim ovim slučajevima ne nastaje poreska obaveza — ali je ključna evidencija.
Mining, staking i ostali aktivni prihodi
Za razliku od pasivnog kapitalnog dobitka, rudarenje (mining) i staking nagrade tretiraju se kao prihod od samostalne delatnosti i oporezuju se prema redovnom režimu poreza na dohodak građana — ne po stopi od 15%.
Rudar može birati između paušalnog oporezivanja (ako ispunjava uslove iz ZPDG za paušal) ili oporezivanja stvarnog dohotka, gde od bruto prihoda odbija dokumentovane troškove (struja, hardver, hlađenje, internet, amortizacija). Za drugu opciju neophodno je voditi poslovne knjige i čuvati račune.
Staking, lending i yield farming nagrade obično se tretiraju kao tekući prihod u trenutku prijema, po tržišnoj vrednosti u RSD. Ova vrednost postaje vaša nabavna cena za buduću prodaju — kada kasnije realizujete, plaćate dodatno 15% kapitalnog dobitka na razliku.
Praksa Poreske uprave za DeFi pozicije (liquidity pools, governance tokens, wrapped assets) još uvek se razvija. Za složene strategije preporučujemo angažovanje poreskog savetnika i precizno mesečno izveštavanje.
Prijava poreza — obrazac PPDG-3R i rok 120 dana
Porez na kapitalni dobitak od digitalne imovine fizička lica prijavljuju na obrascu PPDG-3R (Poreska prijava za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke). Prijava se po važećoj praksi Poreske uprave podnosi nadležnoj filijali prema mestu prebivališta obveznika — pre prijave proverite aktuelnu mogućnost elektronskog podnošenja preko portala ePorezi i tekuća uputstva PURS.
Rok za podnošenje prijave je 120 dana od isteka kvartala u kojem je dobitak ostvaren. To znači da se sve realizacije iz jednog kvartala (npr. januar—mart) mogu objediniti u jednu prijavu i podneti najkasnije do isteka 120-dnevnog roka po završetku tog kvartala. Ovo je značajno olakšanje u odnosu na 30-dnevni rok koji važi za neke druge oblike samooporezivanja.
Napomena: PP-OPO je obrazac za druge vidove samooporezivanja (npr. prihodi iz inostranstva, neke druge kategorije dohotka), ne za kapitalne dobitke od digitalne imovine — za to služi PPDG-3R. Greška u izboru obrasca je česta.
Porez se uplaćuje u roku predviđenom rešenjem Poreske uprave, obično 15 dana od dana prijema rešenja. Plaćanje ide na uplatni račun nadležne poreske uprave po opštinskoj pripadnosti obveznika.
Ako u jednoj godini nemate ni jedan oporezivi događaj (samo HODL), ne podnosite ni jednu PPDG-3R prijavu. Godišnja prijava poreza na dohodak (za prelazak praga od 5+ miliona RSD ukupnog godišnjeg dohotka) je odvojena tema — kapitalni dobici od digitalne imovine ne ulaze u tu osnovicu.
Evidencija osnovne cene — FIFO, LIFO, prosečna cena
Najveća praktična poteškoća kod kripto poreza je dokumentovanje nabavne cene kada ste isti token kupovali u različitim trenucima po različitim cenama. ZPDG izričito ne propisuje metod, ali Poreska uprava prihvata tri standardne metode:
- FIFO (First In, First Out) — najstarije kupljeni coin se smatra prvim prodatim. Najčešće daje najveći kapitalni dobitak u rastućem tržištu, ali otvara put dugoročnom poreskom kreditu od 50% za držanje preko 10 godina.
- LIFO (Last In, First Out) — najnovije kupljeni coin se smatra prvim prodatim. Često smanjuje trenutni dobitak u rastućem tržištu.
- Prosečna ponderisana cena — sve kupovine se sabiraju, deli se sa ukupnom količinom. Najjednostavnija za vođenje, ali gubi mogućnost ciljanog korišćenja dugoročnog kredita.
Bez obzira na metod, budite konzistentni kroz celu godinu i kroz različite tokene. Promena metoda iz godine u godinu može privući pažnju Poreske uprave. Vodite tabelu transakcija sa: datumom, tipom (kupovina/ prodaja/swap/airdrop), količinom, RSD vrednošću u momentu transakcije, pratećom adresom novčanika i (ako je dostupno) hash-om transakcije.
Donacije, nasleđivanje i porez na imovinu
Prenos kriptovalute bez naknade — bilo poklonom, bilo nasleđem — potpada pod Zakon o porezu na imovinu, a ne pod porez na kapitalni dobitak. Stope i osnovica zavise od bliskosti srodstva primaoca i darodavca/ostavioca.
Za prvi nasledni red (deca, supružnik, roditelji) i poklone u tom krugu, primenjuje se oslobađanje od poreza. Za drugi red (braća, sestre, dede, babe, unuci) stopa je obično 1,5%. Za sve ostale (uključujući prijatelje) stopa je 2,5% na tržišnu vrednost prenete digitalne imovine u momentu prenosa.
Bitno je da i kod donacija i nasleđa postoji obaveza prijave — nedostatak novčanog traga preko bankarskog računa ne znači da Poreska uprava ne može tražiti dokumentaciju. Naročito kod većih iznosa, savetuje se ugovor o poklonu i jasna evidencija prelaska vlasništva.
Sankcije za nepodnošenje i utajivanje
Nepodnošenje PP-OPO prijave u roku od 30 dana od realizacije predstavlja poreski prekršaj. Za fizička lica, kazne se kreću od 5.000 do 150.000 RSD po prekršaju, prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Pored kazne, neuplaćeni iznos poreza povećava se zateznom kamatom (referentna stopa NBS uvećana za 10 procentnih poena godišnje).
Za namerno utajivanje poreza preko zakonom propisanog iznosa, primenjuje se član 229 Krivičnog zakonika — poreska utaja, koja u težim slučajevima može povući zatvorsku kaznu. Ovo se aktivira pre svega kod organizovanog izbegavanja prijave kroz lažne evidencije ili prikrivene novčanike.
Savet za obveznike koji nisu prijavljivali ranija realizovanja: postoji institut samoprijave — obveznik može podneti prijavu unazad i platiti porez sa kamatom, čime se često izbegava ili značajno umanjuje kazna. Pre toga, obavezno se konsultujte sa poreskim savetnikom.
Česta pitanja o porezu na kripto
Da li se samo držanje (HODL) kriptovaluta oporezuje?
Ne. Sama činjenica da posedujete kriptovalute ne stvara poresku obavezu. Porez na kapitalni dobitak po stopi od 15% nastaje tek u momentu realizacije — kada prodate kripto za fiat, zamenite jedan token za drugi (swap), ili platite robu i usluge kriptom. Sve dok ne realizujete dobitak, držanje je porez-neutralno.
Da li je transfer između mojih novčanika oporeziv?
Ne. Premeštanje kriptovalute sa jedne adrese na drugu, kada obe adrese pripadaju istom licu, nije realizacija i ne stvara poresku obavezu. Bitno je da imate evidenciju kojom dokazujete vlasništvo nad oba novčanika (privatni ključevi, snimak ekrana sa berze, KYC potvrda) — Poreska uprava može zatražiti dokumentaciju ako transfer izgleda kao prodaja.
Da li je zamena jednog tokena za drugi (npr. ETH → SOL) oporeziva?
Da. Iako u zameni nema fiat valute, Zakon o digitalnoj imovini i ZPDG tretiraju swap kao realizaciju kapitalnog dobitka. Trenutna tržišna vrednost tokena koji prodajete u momentu swap-a se upoređuje sa nabavnom cenom — razlika je oporeziva po stopi 15%. Ovo važi i za stable-coin swapove (npr. USDT → USDC) ako postoji bilo kakva razlika u vrednosti.
Šta ako platim robu ili uslugu kriptovalutom?
Plaćanje robe ili usluga kriptom je takođe realizacija. Vrednost u RSD u momentu plaćanja minus nabavna cena tog kripta = oporezivi dobitak. U praksi, čak i kupovina kafe za 0,001 BTC stvara poresku obavezu ako je BTC porastao u odnosu na vašu nabavnu cenu. Ovo otežava korišćenje kripta kao sredstva plaćanja u Srbiji.
Kako se oporezuje rudarenje (mining)?
Mining nagrade se tretiraju kao prihod od samostalne delatnosti i oporezuju se po Zakonu o porezu na dohodak građana (član 31). Postoje dve opcije: paušalno oporezivanje (ako rudar zadovoljava uslove za paušal) ili oporezivanje stvarnog dohotka (prihod minus stvarno dokumentovani troškovi struje, hardvera, hlađenja). Vrednost nagrade u RSD u momentu prijema postaje nabavna cena za buduću prodaju — kada kasnije prodate iskovani kripto, plaćate kapitalni dobitak na razliku.
A staking nagrade i airdrops?
Staking nagrade, lending kamate i airdropovi se najčešće tretiraju kao tekući prihod (porez na dohodak građana) u trenutku prijema, po tržišnoj vrednosti. Ta vrednost postaje nabavna cena. Pri kasnijoj prodaji, plaćate dodatno 15% kapitalni dobitak na bilo koju razliku. Praksa je još uvek u razvoju — preporučujemo konsultaciju sa poreskim savetnikom za složene DeFi pozicije.
Kako i kada se prijavljuje porez na kripto?
Porez na kapitalne dobitke od digitalne imovine fizička lica prijavljuju na obrascu PPDG-3R (Poreska prijava za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke), koji se podnosi nadležnoj filijali Poreske uprave prema mestu prebivališta obveznika. Rok je 120 dana od isteka kvartala u kojem je dobitak ostvaren. Praksa je da se transakcije za kvartal grupišu u jednu prijavu — proverite aktuelno uputstvo Poreske uprave i mogućnost podnošenja preko portala ePorezi pre prijave.
Mogu li da prebijem gubitke sa dobicima?
Da. Kapitalni gubici od kriptovaluta se mogu prebijati sa kapitalnim dobicima ostvarenim u istoj kalendarskoj godini i preneti narednih 5 godina (ZPDG). Gubitak iz prodaje ETH može umanjiti dobitak iz prodaje BTC, ali se ne može prebiti sa zaradom ili paušalnim prihodom. Neophodna je uredna evidencija svih transakcija sa nabavnim i prodajnim cenama u RSD.
Šta su sankcije za neprijavljivanje?
Za fizička lica, prekršajne kazne za nepodnošenje poreske prijave po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji kreću se u rasponu od 5.000 do 150.000 RSD po prekršaju (proverite aktuelan tekst zakona pre primene jer se kaznene odredbe periodično usklađuju). Pored kazne, dodatno se plaća zatezna kamata na neuplaćeni porez (referentna stopa NBS + 10 procentnih poena godišnje). U težim slučajevima, namerno utajivanje poreza preko određenih iznosa može biti predmet krivičnog gonjenja po Krivičnom zakoniku.
Napomena: Sadržaj na ovoj stranici predstavlja opštu informaciju o oporezivanju kriptovaluta u Srbiji prema važećim propisima (maj 2026) i ne predstavlja pravni ili poreski savet. Praksa Poreske uprave Republike Srbije se razvija, naročito za DeFi, staking, NFT i složenije pozicije. Pre podnošenja prijave PP-OPO i uplate poreza, obavezno konsultujte ovlašćenog poreskog savetnika ili računovođu.
