Digitalni nomadi u Srbiji 2026

Srbija pravno ne prepoznaje termin „digitalni nomad" kao zaseban status, ali kroz Zakon o strancima i Zakon o zapošljavanju stranaca omogućava boravak ljudima koji rade za inostrane poslodavce ili kao samostalni preduzetnici. Strani državljani sa pasošima zemalja koje imaju bezvizni režim sa Srbijom (EU, SAD, Kanada, UK i drugi) mogu boraviti do 90 dana u 180 bez ikakve dozvole.

Za boravak duži od 90 dana koristi se privremeni boravak po čl. 50–60 Zakona o strancima — najčešće po osnovu rada (samostalna delatnost, rad za poslodavca, ili na osnovu sopstvene firme), studija, spajanja porodice, ili rada na daljinu. U poslednjim izmenama propisa Srbija je proširila osnove da pokrije i rad na daljinu za inostranog poslodavca, što je suština onoga što druge zemlje brendiraju kao „digital nomad visa".

Osnovni dokumenti: pasoš sa važnošću najmanje godinu dana, dokaz o ugovoru sa inostranim poslodavcem ili klijentom, dokaz o redovnim mesečnim primanjima (preporuka: ekvivalent oko 50.000 RSD ili više), zdravstveno osiguranje za ceo period boravka, potvrda o nekažnjavanju, potvrda o smeštaju (ugovor o zakupu, hotelska rezervacija ili overa kod beležnika). Privremeni boravak se odobrava do godinu dana sa mogućnošću produženja.

Troškovi: konzularna taksa za vizu D oko 60–90 EUR, taksa za rešenje o privremenom boravku oko 12.000 RSD, biometrijska kartica (beli karton) oko 1.500 RSD. Realan vremenski okvir od podnošenja kompletnog zahteva do izdate kartice je 30–60 dana. Postupak se može započeti pre dolaska, kroz srpski konzulat u matičnoj zemlji.

Zakon o porezu na dohodak građana (čl. 7 i 8 ZPDG) definiše dva osnovna kriterijuma za poresku rezidentnost u Srbiji:

• 183 dana boravka u poreskoj godini (kontinuirano ili sa prekidima). Prelazak ovog praga čini vas rezidentom čak i ako vam je matična zemlja nešto drugo.
• Centar životnih i poslovnih interesa u Srbiji — porodica, glavni izvor prihoda, glavna nekretnina. Ovaj kriterijum je „mekši" i koristi se kada 183 dana ne važi.

Razlika u praksi: rezident Srbije plaća porez na svetski dohodak (sve što zaradi bilo gde u svetu, uz primenu ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja). Nerezident plaća porez samo na dohodak iz srpskih izvora — što za digitalnog nomada koji radi isključivo za inostrane klijente znači nula domaćeg poreza na dohodak. Ali pažnja: rad iz Srbije fizički može stvoriti stalnu poslovnu jedinicu inostrane firme u smislu poreskog prava.

Praktičan savet: ako planirate da budete u Srbiji manje od 183 dana godišnje i da održavate poresku rezidentnost u drugoj zemlji, vodite precizan dnevnik ulazaka i izlazaka. Pečati u pasošu, avio karte i potvrde smeštaja su dokaz koji Poreska uprava može zatražiti. Bilateralni UIDO ugovori razrešavaju slučaj dvostruke rezidentnosti kroz „tie-breaker" test (stalni dom, centar interesa, uobičajeno boravište, državljanstvo).

Za digitalne nomade koji žele dugoročno ostati u Srbiji i raditi za inostrane klijente, paušalno oporezivanje je obično najjednostavnija opcija. Zahteva otvaranje preduzetničke radnje (FOPR — preduzetnik u APR-u), regulisan boravak ili državljanstvo, i upis u registar paušalaca. Granica za paušal: ukupan godišnji promet do 6.000.000 RSD (oko 51.000 EUR).

Šta je dobro za nomada: paušalna osnovica je fiksna i utvrđuje je Poreska uprava na osnovu šifre delatnosti i opštine, a ne na osnovu vašeg stvarnog prihoda. Za IT delatnosti — šifre 6201 (programiranje) i 6202 (IT konsalting) — osnovica se određuje na nacionalnom nivou. Stope na paušalnu osnovicu: porez 10%, PIO 25,5%, zdravstveno 10,3%, nezaposlenost 0,75% — ukupno oko 46,55%. Sav prihod iznad osnovice ostaje vama bez dodatnog poreza, sve dok ne pređete godišnji limit od 6M.

Detaljan obračun mesečnih obaveza, sve stope i ko ima pravo — pogledajte naš kalkulator paušala.

Tri glavna pravna oblika za digitalnog nomada u Srbiji:

• Paušalac (FOPR + paušalno oporezivanje) — najjednostavniji. Bez vođenja poslovnih knjiga (samo KPO obrazac), fiksna mesečna obaveza, registracija u APR-u traje 1–3 dana, taksa oko 2.000–3.000 RSD. Ograničenja: do 6M RSD prometa godišnje, ne može biti obveznik PDV-a (dobrovoljno je moguć ulazak), lična odgovornost celokupnom imovinom za obaveze radnje.
• FOPR sa knjigama (samostalna delatnost) — sredina. Vodi dvojno ili prosto knjigovodstvo, plaća porez 10% na neto dobit (prihodi minus rashodi po poreskom bilansu) i doprinose na osnovicu izvedenu iz dobiti. Ima smisla kada stvarni troškovi (oprema, putovanja, koworking) premašuju paušalnu osnovicu, ili kada prihod prelazi 6M RSD.
• DOO (Društvo s ograničenom odgovornošću) — pravno lice, ograničena odgovornost (ne odgovarate ličnom imovinom), porez na dobit 15% + porez na dividendu 15% kod isplate. Minimalan osnivački kapital 100 RSD (simbolično). Obavezno dvojno knjigovodstvo. Pogodno kada planirate više klijenata, zaposlene, prodaju udela ili ulazak u PDV.

Srpski bankarski sistem razlikuje rezidentne (sa boravkom ili državljanstvom) i nerezidentne klijente. Sa odobrenim privremenim boravkom i belim kartonom računate se kao rezident i otvaranje računa je rutinsko — pasoš, boravišna isprava, dokaz adrese, popunjeni FATCA/CRS upitnici za američke i druge međunarodne klijente. Banke otvorene prema ekspatima i nomadima: Erste, OTP, Raiffeisen, NLB Komercijalna, UniCredit, Banca Intesa.

Bez boravka, kao čist nerezident, otvaranje računa je moguće ali zahteva više dokumentacije: pasoš, dokaz adrese u matičnoj zemlji (utility bill, izvod iz registra), dokaz porekla sredstava (ugovor o radu, izvod iz inostrane banke), nekad i preporuka inostrane banke. Devizni nerezidentni račun je odvojen od dinarskog i koristi se za prijem deviza iz inostranstva.

Praktično: ako otvorite paušalca ili DOO, dobijate i poslovni račun — banke najčešće otvaraju i RSD i devizni podračun, sa mesečnom naknadom 600–2.500 RSD zavisno od paketa. Plate kartice (debit i credit) su standardne, a većina banaka podržava SWIFT i SEPA prijem deviza za firme. Pri svakom prilivu iz inostranstva, banka traži šifru osnova naplate (815 — Računarske usluge, 816 — Konsultantske usluge i sl.).

Privremeni boravak traži dokaz o zdravstvenom osiguranju za ceo period boravka. U praksi se koriste tri rešenja:

• Privatna polisa u Srbiji — Generali, Wiener Städtische, DDOR, Triglav. Godišnja premija za nomada (40 god., bez hroničnih bolesti) kreće se od oko 200–600 EUR za bazni plan, 600–1.500 EUR za plan sa stomatologijom i hospitalizacijom u privatnim klinikama.
• Međunarodno nomad osiguranje — SafetyWing Nomad Health, Cigna Global, Allianz Care, Genki. Mesečna premija oko 40–150 USD, pokriva više zemalja, idealno ako se selite. SafetyWing je eksplicitno prihvaćen u mnogim viznim postupcima.
• Obavezno zdravstveno preko RFZO — kada otvorite paušalca ili DOO i počnete da plaćate doprinose, automatski stičete pravo na obavezno zdravstveno osiguranje (10,3% doprinosa). Mreža je široka, ali čekanje za specijalističke preglede u državnim ustanovama može biti dugo, pa mnogi nomadi kombinuju RFZO sa privatnim dopunskim planom.

Tri grada koja se najčešće biraju za bazu zbog infrastrukture, internet brzine i internacionalne scene:

• Beograd — najveća internacionalna scena (Vračar, Dorćol, Savski venac), preko 30 koworking prostora (ImpactHub, SmartPlus, Eskala), gigabitni internet u skoro svakoj zgradi, međunarodni aerodrom Nikola Tesla. Stanarine: jednosoban u centru oko 600–1.200 EUR, dvosoban 900–1.800 EUR. Mesečni troškovi nomada (stan + hrana + transport): oko 1.500–2.500 EUR.
• Novi Sad — drugi grad po veličini, jaka IT scena zbog Fakulteta tehničkih nauka (preko 100 startup-a), organizovaniji urbanizam, oko 25–35% jeftiniji od Beograda. Stanarine: jednosoban u centru oko 400–700 EUR, dvosoban 600–1.000 EUR. Aerodrom Beograd je 80 km autoputem (oko 50 minuta). EXIT festival u julu privlači internacionalnu scenu.
• Niš — najpovoljnija opcija. Stan u centru oko 250–450 EUR, ukupni mesečni troškovi nomada oko 800–1.300 EUR. Sopstveni međunarodni aerodrom (Konstantin Veliki) sa Wizz Air i drugim low-cost letovima. IT scena u rastu (nekoliko outsourcing kompanija), ali manja internacionalna zajednica nego u Beogradu i Novom Sadu.

Sva tri grada imaju gigabitni optički internet (SBB, Yettel, Telekom) za 20–35 EUR mesečno, prosečnu brzinu 400+ Mbps. Mobilni 5G je dostupan u Beogradu i Novom Sadu. Plaćanje karticom je svuda standardno; Revolut i Wise transferi rade bez problema.